Čišćenje od parazita

Čišćenje od parazita pasa i mačaka, ili kako se stručno kaže – dehelmintizacija je jako važna mera u zaštiti zdravlja životinja i ljudi. Postoje određene parazitske bolesti koje se mogu preneti sa pasa i mačaka na ljude, a koje su vrlo opasne i mogu ozbiljno da naruše zdravlje ljudi. Parazit je organizam koji živi u ili u organizmu domaćina, a hranu dobija iz ili na račun svog domaćina. Postoje tri glavne klase parazita koji mogu izazvati bolest kod ljudi: protozoe, helminti i ektoparaziti. Veoma je važno znati ovo ako planirate da nabavite štene ili macu i pružite im pravilan odgoj, tema na koju Je FamilyVet ranije pisao OVDE.

Klase parazita

Protozoe su mikroskopski jednoćelijski organizmi koji u prirodi mogu biti slobodno živi ili parazitirati. Oni su u stanju da se razmnožavaju u ljudima, što doprinosi njihovom preživljavanju i takođe omogućuje da se ozbiljne infekcije razviju iz samo jednog organizma. Prenošenje protozoa koji žive u ljudskom crevu na drugog čoveka obično se odvija fekalno-oralnim putem (na primer, kontaminiranom hranom ili vodom ili kontaktom između osobe). Protozoe koje žive u krvi ili tkivu ljudi prenose se na druge ljude pomoću artropodnog vektora (na primer, ubodom komarca). Najpoznatije protoe ljudi i životinja su iz grupe Mastigofora – flagelati, npr. Giardia, Leishmania.

Helminti su veliki višećelijski organizmi koji su u odrasloj fazi uglavnom vidljivi golim okom. Poput protozoa, helminti mogu biti ili u prirodi sa slobodnim životom ili parazitima. U svom odraslom obliku, helminti se ne mogu razmnožavati u ljudima.

Postoje tri glavne grupe helminta (izvedenih od grčke reči za crve) koji su ljudski paraziti:

  • Pločasti crvi (platyhelminths) – uključuju trematode (metilji) i cestode (pantljičare).-
  • Pseća pantljičara (Echinococcus granulosus) kao trajnog domaćina ima psa, a kao prelazni domaćin je čovek.
  • Ciste (larve) pseće pantljičare mogu u telu čoveka izazvati teške, nekada smrtonosne posledice.

Trnaste gliste (acanthocephalins) – odrasli oblici ovih glista borave u gastrointestinalnom traktu. Smatra se da je akantocefala posrednik između cestoda i nematoda.

Okrugli crvi (nematode) – odrasli oblici ovih crva mogu boraviti u gastrointestinalnom traktu, krvi, limfnom sistemu ili potkožnom tkivu. Alternativno, nezrela (larvalna) stanja mogu uzrokovati bolest putem infekcije raznim tjelesnim tkivima.

Neki smatraju da helminths uključuju i segmentirane gliste (annelidi) – jedini važni za medicinu su pijavice. Treba napomenuti da se ovi organizmi obično ne smatraju parazitima.

Najčešće nematode pasa i mačaka su : Toxocara canis kod pasa i, ređe, Toxocara cati od mačaka,  Ascaridide (Toxocara canis, Toxascaris leonina), Ankilostomatide (Uncinaria stenocephala, Ancylostoma caninum), Trihuride (Trichuris vulpis),kao i Dirofilaria immitis (uzročnik bolesti srčanog crva).

Ektoparaziti

Iako pojam ektoparaziti obuhvata širok pojam artropoda koji sisaju krv, poput komaraca (jer su za svoj opstanak ovisni okrvnom obroku ljudskog domaćina), ovaj se pojam u pravilu koristi uže za označavanje organizama kao što su krpelji, buve, uši i grinje koje se pričvršćuju ili rastu u koži i ostaju tamo relativno dugo vremena (npr. nedeljama do mesecima). 

Arthropodi

su važni u tome što sami uzrokuju bolesti, ali su još važniji kao vektori ili prenosioci mnogih različitih patogena koji zauzvrat uzrokuju ogroman morbiditet i smrtnost od bolesti koje izazivaju.

Buve

Životni ciklus buve

Buve su beskrilni insekti velicine 2 do 4 mm, smedje boje i bočno spljoštenog tela. Pretežno parazitiraju na sisarima. Hrane se krvlju domaćina a tri para nogu omogućavaju im lako skakanje i prelazak sa životinje na životinju.

Odrasla buva živi oko godinu dana. Za to vreme ženka buve polaže jaja u prašini stanova, štenara, u pukotinama drveta, nameštaju, tepisima i vlažnim podlogama.U jednom navratu ženka snese i do 20 jaja, što za životni vek od jedne godine, u uslovima dobre ishrane znači i više stotina jaja.

Vreme potrebno za potpun preobražaj od jajeta do odraslog parazita zavisi od spoljašnje temperature, a u proseku traje mesec dana. Odrasla buva iz ambijenta skokom prelazi na domaćina. Pošto se nahrani krvlju ponovo silazi sa domaćina i ciklus se ponavlja. Ubod buve izaziva peckanje i svrab, životinje su uznemirene, intezivno se češu. Proteini iz pljuvacke buve kod predisponiranih zivotinja dovode do pojave alergijskog dermatitisa. Kod ovih jedinki dovoljan je samo jedan ubod da bi se razvio alergijski dermatitis. Alergija se manifestuje kao upala kože koju prati crvenilo i pojava krasti na tipičnim lokalitetima kao što su ledja i koren repa. Pord toga, buve su prelazni domaćini za larveni obliuk pseće pantljičare Dipilidium caninum Dijagnoza se postavlja nalazom buva na zivotinji ili nalazom smedje-crnog izmeta buva koji prilikom nanošenja na vlažni beli papir ostavlja crven trag (sastojci krvi).

Krpelji

Krpelji su zglavkari koji parazitiraju na mnogim vrstama toplokrvnih i hlanokrvnih životinja i obavezno se hrane krvlju. Svi krpelji se legu iz jaja, prolaze kroz stadijum larve, zatim lutke i na kraju postaju odrasli, koji se ponovo pare. Ženka krpelja jaja snese na zemlju, obično na neko skrovito mesto (pukotine na drvetu, kamenu i sl.) . Ako ih snese u jesen, jaja će prezimeti i na proleće će nastaviti razvoj. Od kako se izlegu iz jaja, krpelji se hrane krvlju, s tim što larve i lutke uglavnom parazitiraju kod ptica, glodara, malih mesojeda i guštera. Zavisno od klime moguće je da se tokom jedne godine odigra 2-4 ciklusa razmnožavanja krpelja. Kod nas je klima takva da sezona krpelja traje otprilike od marta do oktobra, ali poslednjih godina i u ovome ima odstupanja; nije retkost da prva najezda krpelja bude već u decembru i januaru.

Krpelji iz porodice Argasidae hrane se više puta i zadržavaju se na domaćinu do jednog sata i zatim se otkače, dok se familija Ixodidae hrani po jednom u svakom stadijumu, ali tada ostaje zakačena po nekoliko dana.

Kolege iz Frontline-a imaju veoma dobar tekst od posledicama ujeda krpelja i prevencije istog.

Bolesti koje krpelji prenose:

  • Babezioza ( Piroplazmoza)
  • Erlihioza pasa
  • Lajmska  bolest

Šuga pasa

Šuga pasa je oboljenje koje nema sezonski karakter i isključivo se javlja kod pasa koji se drže u nehigijenskim uslovima.

Uzročnici oboljenja su šugarci: sarcoptes, notoedres, otodektes. Kompletan životni ciklus uzročnici provode na koži domaćina, bušeći kanale u njoj i polažući jaja. Praveći kanale u koži stvara se podložno tlo za razvoj sekundarnih obolelog psa direktnim kontaktom. Šuga je praćena jakim svrabom što je posledica bušenja kanala u koži od strane uzročnika. Na oštećenim mestima se primećuje crvenilo, čvorovi, kraste, nedostatak dlake, a može doći i do razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija. Za raziku od sarcoptes i notoedres uzročnika, otodektes šugarac je lokalizovan u ušnom kanalu i oko uha i baze uha. Kao posledica ovog parazitiranja dolazi do upale ušnog kanala sa lučenjem tamnog sadržaja. Simptomi su praćeni češanjem ušiju, psi tresu glavom, a kao komplikacija može nastati upala srednjeg uha. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i kožnog skarifikata.

Terapija se sprovodi antiparaziticima koji deluju na samog uzročnika, ali pored terapije važnu ulogu igra preventiva u vidu dobre ishrane i upotrebe raznih preparata protiv parazita.

Demodikoza

Demodikoza predstavlja parazitsko zapaljensko oboljenje kože pasa koje je praćeno gubitkom dlake, a bez izraženog svraba. Bolest protiče u dva oblika kao lokalizovana ili generalizovana demodikoza. Lokalizovana se javlja kod pasa do godinu dana starosti i praćena je proređenjem dlake oko očiju, usana i prednjih nogu. Ovaj oblik najčešće prolazi spontano za nekoliko meseci. Generalizovani oblik se javlja na više mesta po telu i od njega mogu da obole psi od tri do dvanaest meseci (juvenilni oblik), demodikoza odraslih pasa i hronična upala kože na šapama (pododermatitis). Kao predisponirajući faktori za nastanak demodikoze uzimaju se loša ishrana, stres, genetski faktori, endoparazitske infekcije. Terapija demodikoze je dugotrajna i ako se ne sprovede na vreme može doći do uginuća životinja, naročito ako je u pitanju generalizovana forma bolesti. Preventiva se odnosi prevashodno na obezbeđivanju što boljih uslova smeštaja i ishrane pasa.

Koje vrste testova se koriste za dijagnostikovanje parazitarnih bolesti?

Veterinar vrši čišćenje od parazita na psu
  • Ispitivanje fekalija (stolica), koje se naziva i test na jaja i parazite
  • Endoskopija/Kolonoskopija
  • Krvni testovi
  • Brisevi
  • Rendgenski snimak, snimanje magnetnom rezonancom (MRI), kompjuterizovano aksijalno tomografsko skeniranje
  • (CAT)

Kada ljudi pitaju svoje veterinare šta trebaju učiniti kako bi sprečili parazite kod svojih pasa i mačaka, obično preporučuju sličan tretman za sve slučajeve. Postoje preventivni lekovi koje bi trebalo koristiti svakog meseca, ali postoje i druge radnje koje takođe možemo preduzeti:

  • Skupljajte feces ,da smanjite rizik od kontaminacije
  • Očistite kutiju za mačke i ostavite je pokrivenom kada je ne upotrebljavate
  • Operite ruke dobro nakon čišćenja područja za negu kućnih ljubimaca
  • Vodite svog psa ili mačku kod veterinara ,jednom ili dva puta godišnje na pregled
  • Sledite raspored vakcinacije
  • Očistite posuđe i posude koje vaš pas/mačka koristi za jelo ili piće

Proces čišćenja od parazita

Definicija plana dehelmintizacije pasa bi podrazumevala dinamiku primene, te vrstu i dozu lekovitog pripravka koji bi nakon pravilne primene trebao dati veterinarima i vlasnicima pasa i mačaka sigurnost da životinja nema endoparazite. Učinkovito i redovno tretiranje bi trebalo sprečiti nastanak bolesti prouzrokovane endoparazitima s jedne strane, a takođe i kontaminaciju okoline s druge strane.

Čišćenje od crevnih parazita se sprovodi prvi put kod životinja sa 20 dana starosti, a se ponavlja svake 2-3nedelje do 3. meseca starosti. U periodu do šest meseci starosti mače/štene treba čistiti u intervalima od jednog meseca. Posle šest meseci starosti, čišćenje se ponavlja u intervalima od tri do šest meseci.

Čišćenje na svaka tri meseca se preporučuje tamo gde životinja puno vremena provodi sa malom decom, u većim odgajivačnicama, ako pas ili mačka puno vremena provode napolju i dolaze često u kontakt sa drugim psima i mačkama.

Ako se pas ili mačka drže u kući i ako je njihov kontakt sa drugim predstavnicima njihove vrste ređi, čišćenje se sprovodi na svakih 4-6 meseci. Endo i ekto antiparazitici koji se koriste kod pasa i mačaka mogu biti u formi: spot on ampule,ogrlice,tablete,paste ili poslastice.